BiH, Privreda, Vijesti

“Zdravo Hidajeta”: Organskom proizvodnjom do zaposlenja

Off 46
Foto: Emira Ahmedhodžić/BHRT

Hidajeta Ibrak uspješno se bavi uzgojem i obradom različitih kultura u sarajevskom naselju Briješće. Na ideju da pokrene vlastiti biznis došla je nakon što se njena kćerka razboljela, pa je morala da promijeni način ishrane. Početak je, kaže Hidajeta, bio težak i izazovan.

Piše: Emira Ahmedhodžić

“Odrasla sam u Sarajevu u 200 kvadrata, nisam znala kako se luk sadi. Prve godine, krompir sam kupila na pijaci da posadim i nikad nije ponikao. Poslije, kad sam pitala što krompir kod mene nije nikao, rekli su mi da je toliko naprskan da ne može ni ponići. Tada sam počela da razmišljam o svom zdravlju, a posao se sam proširio”, kaže Hidajeta.

Hidajeta na svom imanju uglavnom uzgaja kulture na otvorenom, a nešto je zasađeno i u plastenike. Osim toga, proizvodi i sokove od voća i biljaka. Proizvode uspije prodati, ali ističe da su, na žalost, više cijenjeni u inostranstvu.

“Ljudi u Turskoj slikaju se sa sokom od nane. Mi potcjenjujemo naše. Kod nas je tuđe slađe, pa makar nas i glave koštalo”, kaže Hidajeta.

Prilikom pokretanja biznisa, nije imala puno podrške. Prije sedamnaest godina, kada se počela baviti tim poslom, organska proizvodnja nije bila zastupljena kao danas niti je bilo puno žena koje se odluče da samostalno pokrenu obrt.

“Naša žena Bosanka je jaka, maštovita. Ima puno posla, ali se on treba voljeti i biti uporan. Ja se divim koliko mi ima listova paradajz, zavoli se to vremenom i nisam nezadovoljna. Nisam ja naučila na te velike novčane sume ali može nam biti”.

Hidajeta se, kao i ostali poljoprivredni proizvođači, žali na male podsticaje. Nada se da će vlast prepoznati potencijal organske proizvodnje i njenu korist.

“Prepoznat će da to fabrika, da sam ja radnik, da će nam više dati da mogu kupiti dobru mašinu kako bi sebi olakšala. Ja sve ručno radim, šljive na drva sušim. Nemamo mi fabrika, ali ja sam fabrika, moj kolega koji skuplja ljekovito bilje je fabrika. Tu smo mi, ali nam treba podrška”.

Plasman proizvoda bio bi dosta lakši da su vlasti omogućile jednostavniji pristup potrošačima. Hidajeta ističe da učešće na sajmovima puno košta, te je primorana prodavati na ulici.

“Kotizacije za dva-tri dana su po 200 maraka, valja meni na marku-dvije to da zaradim. Zrak nam naplaćuju. Trebalo bi da nam omoguće besplatno učešće bar dva puta godišnje, da narodu prodamo zdravi proizvod. Puno je uvezeno, sa puno hemije”.

Naša sagovornica kaže da je njen brend ”Zdravo Hidajeta” postao prepoznatljiv, te ko god da proba njene proizvode, ponovo je kontaktira.

Related Posts