БиХ

ПСБиХ: Због застарјелости одбијена Информација о мигрантској кризи у БиХ

Off 12
Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине одбили су данас на сједници у Сарајеву разматрати Информацију о мигрантској кризи тврдећи да су подаци које садржи већ одавно застарјели. Одлучено је да Измјене Закона о Обавјештајно-сигурносној агенцији (ОСА) иду у скраћену процедуру.

Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у другом читању подржали су измјене Закона о служби у Оружаним снагама БиХ којима се предвиђа продужење трајања службе професионалних војних војника до навршених 40 година.

Истовремено се прописује процедура за продужење уговора у вези са испуњавањем психофизичких стандарда, што ће омогућити континуирану спремност војника у извршавању задатака и, уз њихово стечено искуство, додатно ојачати Оружане снаге БиХ.

Посланици су прихватили негативно мишљење Уставноправне комисије на измјене Закона о кривичном поступку БиХ које је предложио посланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ Никола Ловриновић те се обуставља парламентарна процедура о овом закону.

Није било довољно подршке из Републике Српске за Приједлог закона о допунама Оквирног закона о високом образовању у БиХ, предлагача посланика Савеза за бољу будућност (СББ) Мирсада Ђонлагића, у првом читању, те ће се о њему Колегиј накнадно усаглашавати.

У првом читању није подржан ни Приједлог закона о Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА) којег је предложило Вијеће министара БиХ, јер није било довољно гласова из Републике Српске, те ће се Колегиј Дома о њему накнадно усаглашавати.

Подржана је у другом кругу гласања иницијатива за уврштавање нове тачке у дневни ред о раду, активностима и поступцима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ у свјетлу предстојећих општих избора и потребе да буду организовани у фер и поштеној атмосфери.

Посланици су подржали Финансијски и Годишњи извјештај Централне банке БиХ, али из РС-а није било подршке за Извјештај о раду Правобранилаштва БиХ, као ни за Извјештај о раду Државне регулаторне комисије за електричну енергију.

Бурну расправу данас је изазвала Информација о пројекту ПРО-Будућност и Платформи за мир коју је поднијело Министарство за лjудска права и избјеглице БиХ, али су посланици већином гласова одлучити одгодити гласање о овој информацији.

Тиме је завршена сједница Представничког дома Парламентарне скупштине. Наредна је планирана за 30. мај.

Ток расправе

Бурну расправу међу посланицима изазвала је Информација о пројекту „ПРО-Будућност“ и Платформи за мир коју је поднијело Министарство за људска права и избјеглице БиХ.

Посланик СНСД-а Душанка Мајкић је указала да је ријеч о „необичном документу“ за који многи од посланика не знају како би га класификовали, подсјетивши да у двије парламентарне комисије већ дале своје мишљење.

„Дакле, у пола године два пута текст разматрају комисије. Пројекат је почео 2013. године и реализују га локалне заједнице са Фондацијом Мозаик, Каритасом и Хелсиншким парламентом за Бањалуку и Међурелигијским вијећем, а потписало га је 60 начелника и кажу да се добро одвија. Због чега се сада поново тражи од Парламентарне скупштине БиХ да га усваја?“, упитала се Мајкић.

Шеф Клуба СНСД-а Сташа Кошарац је током расправе указао да је ријеч о међународном пројекту који је реализован у сарадњи са 60 локалних заједница чији су представници ставили своје парафе на тај документ.

Шеф Клуба ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић каже да документ једино треба примити к знању због чињенице да се многе ствари из Платформе за мир могу расправити, јер је текст превише рогобатан.

Посланик коалиције ПДП-НДП Момчило Новаковић је од парламентараца тражио је одговор који је циљ стављања Платформе за мир на дневни ред.

„Ако је циљ да и ми посланици станемо иза овог пројекта онда то подразумијева расправу о суштини декларације, а то не можемо учинити јер су је већ потписали учесници пројекта. То би значило да би ми донијели неку другу декларацију којом би промијенили ову и потписали а то сигурно није било циљ Министарства за људска права и избјеглице“, сматра Новаковић.

Министар за људска права и избјеглице Семиха Боровац је објаснила да је пројект кренуо 2013. године и да је завршен 2017. године.

„У те четири године у овај пројекат су укључене локалне заједнице, велики број невладниних организација младих људи, академске заједнице, можда до сада најшире организовани форум када је у питању изградња стабилности“, рекла је Боровац.

Посланици Представничког дома исцрпили су данашњи дневни ред и након полусатне паузе изјашњаваће се о свим разматраним тачкама.

Одбијена информација о мигрантској кризи

Једна од тачака дневног реда била је и Информација о провођењу плана хитних мјера и реализацији активности наведених у Информацији о процјенама и могућностима БиХ у вези с питањем избјегличке кризе у региону и Европској унији и прегледу ситуације у вези с мигрантском кризом на западнобалканској рути.

Посланик Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Никола Шпирић први је упозорио на старе податке из документа тврдећи да он посједује информацију од 11. маја те је упитао зашто се расправља о старој информацији када постоји новија верзија.

Душанка Мајкић (СНСД) упозорила је да се ради о информацији из 2017. године, те је уз њу додат попратни акт који се односи на 14. март ове године, због чега тврди да би посланици требали расправљати о подацима из 2016. године.

Посланик Независног блока Садик Ахметовић подвукао је да сједници не присуствује предсједавајући Вијећа министара Денис Звиздић ни министар сигурности Драган Мектић, те посланици немају с ким разговарати о нечему што може бити опасност за БиХ.

„Уколико се зна да је неколико милиона избјеглица у Турској те да су европске границе поприлично затворене послије 2015. године и велике мигрантске кризе, може се закључити да на простор Балкана може доћи више хиљада миграната“, објаснио је те додао да посланици немају данас кога питати да ли је БиХ спремна на то.

Посланик ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић предложио неколико закључака којима се одгађа расправа о овој информацији, те тражи од Вијећа министара да до сљедеће седмице припреми ажурирану информацију, што су посланици подржали.

Најављени амандмани на Приједлог закона о СИПА-и

Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине разматрали су и Приједлог закона о Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА) у првом читању те су најавили да ће уложити амандмане на ово законско рјешење.

Нови закон предложило је Вијеће министара БиХ, а њиме се на квалитетнији и потпунији начин регулишу питања надлежности, унутрашње организације, послова и службене сарадње, а тим законом СИПА добија нову организациону јединицу – Одјел за борбу против тероризма.

Посланик Демократске фронте (ДФ) Дамир Бећировић оцијенио је да је закон или неспретно или лоше урађен, додајући да директор и замјеник директора СИПА-е могу бити чланови политичких партија што је супротно закону о полицијским службеницима БиХ.

Због тога је најавио да ће на побољшање закона дјеловати у амандманској фази, а исто је казао и посланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ Никола Ловриновић који је предложио да предлагач закона у међувремену поправи спорне одредбе.

Посланици су разматрали и Извјештај о раду Правобранилаштва БиХ, а током расправе указано је на проблем књижења војне имовине на што је замјеник правобраниоца Исмет Велић казао да се у овом документу налазе активности које је Правобранилаштво водило везано за регистрацију државне имовине односно укњижбу војне имовине.

„Сама укњижба се може реализирати јер постоје закони који су то питање регулирали због чега у том смислу нема ништа спорно. Питање које превазилази оквир дјеловања Правобранилаштва је питање односа у погледу државне имовине, односно доношења закона о државној имовини“, рекао је он.

Додао је да је Правобранилаштво радило у оквиру својих надлежности и оно што је било везано за конкретне захтјеве, али је неопходним назвао доношење закона о државној имовини.

Расправа о Закону о високом образовању

Посланик Савеза за бољу будућност (СББ) Босне и Херцеговине у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирсад Ђонлагић казао је данас да је стање у високом образовању хаотично будући да постоји осам државних и 18 приватних универзитета.

Током расправе у првом читању о Приједлог закона о допунама Оквирног закона о високом образовању у БиХ које је Ђонлагић предложио, прочитао је неколико наслова бх. новина који се тичу образовања закључујући да је о том питању ситуација у БиХ врло комплексна те да се о томе мора почети разговарати.

Посланик Босанскохерцеговачке патриотске странке (БПС) Заим Бацковић најавио је да ће подржати закон, али је упозорио и на велики број диплома које су добијене за неколико мјесеци.

Посланик СББ-а Дамир Арнаут истакао је да о закону постоје три негативна мишљења, а његов једини циљ је побољшање стање у високом образовању.

Реферирао се на мишљење Министарства цивилних послова БиХ, Министарство просвјете и културе Републике Српске те Агенције за осигурање квалитета у којима се каже да се тим законом не би постигли циљеви наведени у образложењу закона, а то је подизање квалитета високог образовања.

За њега је спорно да све три институције имају исто мишљење те је упитао како ће министар цивилних послова Адил Османовић заштитити право на босански језик повратника у Републику Српској када има исто мишљење као министар просвјете РС-а Дане Малешевић о неким другим стварима.

Измјене Закона о застави по скраћеној процедури

Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине одлучили су да умјесто по хитној, по скраћеној процедури разматрају измјене Закона о застави које је предложио посланик Социјалдемократске партије (СДП) Саша Магазиновић.

Он је данас поновио да је интенција закона да у техничком смислу појасни и на једном мјесту дефинише како се исправно поставља застава БиХ, јер Магазиновић сматра да већина која погрешно поставља заставу ради то из незнања, а не из непоштовања државе БиХ.

Закон предвиђа и новчане казне за прекршаје о погрешној постављеној застави и то у износу од 1.500 до 7.500 БАМ за орган власти, привредно друштво или друго правно лице, у износу од 300 до 750 за одговорну особу у органу власти, привредном друштву или другом правном лицу, као и за особе које самостално обављају привредну дјелатност те од 100 до 400 БАМ за грађане.

Није било посланичке расправе о измјенама Закона о служби у Оружаним снагама БиХ којима се предвиђа продужење трајања службе професионалних војних војника и прописује да се максимална дужина трајања службе војника помјера до навршених 40 година, с досадашњих 35, односно 38 година, чиме БиХ слиједи праксу земаља региона.

Такођер, посланици су упознати и да Колегиј Дома није постигао сагласност о захтјеву посланика Странке демократске акције (СДА) Амира Фазлића да Представнички дом предлажи Дому народа да измјене Закона о кривичном поступку разматра по хитном законодавном поступку.

Обављена је и расправа о негативном мишљењу Уставно-правне комисије на измјене Закона о кривичном поступку које предлаже посланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ Никола Ловриновић.

Ловриновић је предложио да посланици одбију овакво мишљење Комисије те да се Вијеће министара изјасни о његовом приједлогу који је исти као онај министра правде Јосипа Грубеше (ХДЗ), а које је Вијеће министра већ једном одбило прихватити.

Скраћена процедура о измјенама Закона о ОСА-и

Посланици Представничког дома ПС БиХ одбацили су захтјев Вијећа министара да се измјене Закона о Обавјештајно-сигурносној агенцији (ОСА), које се односе на тајно прикупљање података, разматрају по хитном законодавном поступку, али су прихватили да их разматрају по скраћеном поступку.

Замјеница предсјдавајућег Дома Борјана Кришто (ХДЗБиХ) поднијела је апелацију Уставном суду БиХ у вези с одређеним члановима тог закона што је разлог за хитност измјена тог закона, али Кришто је данас предложила да се ипак одбије хитна процедура.

Она сматра да те измјене треба разматрати у редовној или скраћеној процедури како би парламентарци могли дати свој допринос побољшању овог закона.

Посланик Савеза за бољу будућност (СББ) БиХ Мирсад Ђонлагић подвукао је да се над овако важним службама мора осигурати цивилни надзор што је за њега најважније у функционирању парламента, додајући да Комисија мора дати свој став о том питању.

За посланицу Српске демократске странке (СДС) Александру Пандуревић постоји само једно питање, а то је да ли се жели ријешити то питање или не узимајући у обзир чињеницу да се често говори о радикалним покретима те је питање да ли ће законодавац пустити те потенцијалне терористе да буду без икаквог надзора.

Допредсједавајући Дома Шефик Џаферовић (Странка демократске акције – СДА) позвао је посланике да усвоје хитну процедуру, те да у коначници прихвате и измјене Закона, јер је Уставни суд дао рок од шест мјесеци ПСБиХ да се закон измијени, а вријеме је истекло те се сада очекује одлука Уставног суда о евентуалном стављању ван снаге тих одредби.

„Не знамо какву ће одлуку донијети Уставни суд, али из раније праксе знамо да Уставни суд ван снаге може ставити одређене одредбе закона те због тога сада имамо проблеме за изборе у Мостару и избор у Дому народа Федералног парламента“, упозорио је Џаферовић.

Звиздић: Зауставити проток миграната у цијелој БиХ

Прије расправе о предложеним законима, у оквиру посланичких питања, предсједавајући Вијећа министара Босне и Херцеговине Денис Звиздић говорио је о актуелној мигрантској кризи. Казао је да је у посљедњих мјесец дана примјетна тенденција доласка већег броја миграната на подручје БиХ.

По његовим ријечима, највећи број тих особа долази из Сирије (око 30 посто), затим из Пакистана, Либије, Афганистана, Ирана и дригих земаља.

Навео је да је највећи број прелазака забиљежен на граници са Србијом, Црном Гором и у посљедње вријеме са Хрватском.

„Три су руте актуелне, она која иде према Бијељини и према којој иде све мање миграната, друга према Вишеграду и Зворнику и трећа из Црне Горе према Требињу. У овоме тренутку најдоминантнија је рута према Зворнику и Вишеграду. Из тога дијела територије БиХ мигранти се упућују ка Сарајеву и из Сарајева ка Унско-санском кантону“, казао је Звиздић, одговарајући на посланичко питање Јасмина Емрића (А-СДА) у вези с повећаним бројем миграната у БиХ, посебно на подручју Унско-санског кантона.

Предсједавајући Вијећа министара БиХ је казао да је усвојен Нацрт плана хитних мјера који ће бити допуњен послије састанка Оперативног штаба, евентуално у складу са приједлозима које ће добити од других нивоа власти.

„Он ће бити активиран одмах у оном капацитету који има Вијеће министара БиХ, у складу са буџетским, организационим, кадровским и материјалним средствима. То значи да ће одмах бити прекомандовано, и већ је урађено, дио полицијских службеника из других полицијских агенција, који ће бити додијељени Граничној полицији и биће на оним прелазима који у овом тренутку нису службени прелази БиХ“, навео је Звиздић.

Додао је да ће зауставити проток миграната на сваком дијелу територије БиХ који не представља службени, институционални гранични државни пријелаз између Црне Горе и БиХ и Србије и БиХ.

Истовремено ће одмах послати ноте Србији и Црној Гори, у којима ће бити наведено да је БиХ упозната о ситуацији која се дешава у тим земљама, да се расформирају њихови мигрантски центри и да се организовано, институционално, али и неорганизовано од различитих криминалних група, велике групе миграната покушавају пребацити у БиХ, како би заједно с њиховим институцијама зауставили те трендове.

„Свакако и са Хрватском да видимо даљњу сарадњу у смислу кретања миграната према ЕУ, јер њихов циљ је у ствари западна Европа, а не БиХ. Наши министри ће обићи те три земље“, навео је Звиздић.

Што се тиче миграната који се у овом тренутку налазе на јавним просторима и у Сарајеву и у Унско-санском кантону, Звиздић је казао да ће они бити смјештени у одговарајуће центре.

„Када је у питању Сарајево, вјероватно у центру у Салаковцу, Делијашу и другим центрима, а колико видим у Бихаћу је ријешено путем кориштења бивших простора Агрокомерца. Видим јутрос и да су измјештени из центра или из паркова у Великој Кладуши“, казао је предсједавајући Вијећа министара БиХ.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић рекао је да информације са терена и аналитичари говоре да у БиХ већ до сада има више од 30.000 илегалних миграната, али да се то крије.

Он је стакао да нема ургентнијег посла од расправе о мигрантској кризи у Парламентарној скупштини БиХ како то не би представљало безбједносни и сваки други проблем.

Предсједавајући Дома Младен Босић (СДС) одговорио је Шпирићу да ће та тачка бити на дневном реду сједнице чим Вијеће министара БиХ достави материјал о којем би се требало расправљати.

На дневном реду Измјене Закона о Обавјештајно-сигурносној агенцији (ОСА) Босне и Херцеговине

Закон прописује да налог за прислушкивање мора садржавати врсту комуникације која се намјерава прислушкивати, врсту информација, евиденција и докумената који се морају прикупити, те овлаштења која ће се примијенити у те сврхе.

Налог може бити одобрен за период до 60 дана. У случају потребе за продужењем мјера, на писани образложени приједлог генералног директора ОСА-е судија може продужити важност налога на додатне периоде од по 30 дана. Одобрене мјере могу трајати најдуже 48 мјесеци.

Уставни суд Босне и Херцеговине прогласио је поједине одредбе овог закона неуставним, а односе се на тајно прикупљање података за које је потребно судско овлаштење.

Посланици ће бити упознати да Колегиј није постигао сагласност о захтјеву посланика Странке демократске акције (СДА) Амира Фазлића да Представнички дом предложи Дому народа да разматра по хитном поступку измјене Закона о кривичном поступку.

На дневном реду данашње сједнице су и измјене Закона о кривичном поступку, које је предложио посланик Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) Никола Ловриновић.

Бит ће разматран и Приједлог закона о Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА), којим се на квалитетнији и потпунији начин регулирају питања надлежности, унутарње организације, послова и службене сарадње.

Овим законом, СИПА добија нову организацијску јединицу – Одјел за борбу против тероризма.

Представнички дом на данашњој сједници неће разматрати Извјештај Европске комисије за БиХ за 2018. годину јер је ова тачка скинута са дневног реда, зато што Извјештај није разматрала Заједничка комисија за европске интеграције.

Са дневног реда сједнице скинути су и Давање сагласности за ратификацију Уговора о финансирању између БиХ, Републике Српске, Европске инвестиционе банке и Јавног предузећа “Ауто-путеви Републике Српске” за ауто-пут Бањалука-Добој.

У дневни ред је уврштен захтјев посланика СДП-а Саше Магазиновића да по хитном законодавном поступку буде разматран Приједлог закона о измјени и допуни Закона о застави БиХ.

Related Posts

Arhiva

August 2018
P U S Č P S N
« jul    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031