БиХ

ЗДПСБиХ: Усвојена Декларација о Пељешком мосту

Off 7

Заступници Заступничког дома ПСБиХ усвојили су Декларацију о Пељешком мосту, којом се  надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, позивају да без одгађања обуставе радове којима  се могу умањити  или потпуно укинути суверена права БиХ и да се хитно укључе у билатералне разговоре с БиХ у погледу разграничења на мору.   

Након трећег круга гласања , са 27 гласова за, 11 против и једним суздржаним гласом, заступници Представничког дома ПСБиХ усвојили су,   Декларацију о Пељешком мосту коју су раније потписала 24 заступника.

У Декларацији  о Пељешком мосту позивају се  надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, да без одгађања обуставе радњу чији циљ може бити умањење или потпуно укидање суверених права БиХ и да се хитно укључе у разговоре с БиХ ради постизања билатералних рјешење у погледу разрјешења граница на мору.

Такођер упућен је позив сусједној земљи да се хитно укључи у билатералне разговоре са БиХ ради постизања рјешења у погледу разграничења на мору на принципима уважавања суверених права БиХ.

Изградњи Пељешког моста  успротивила се већина странака у Парламентарној скупштини БиХ с обзиром на то да су поред СДА потписници Декларације и заступници из реда СДП-а, СББ-а, СДС-а, Независног блока, ДФ-а, А-СДА и БПС-а.

Из Декларације је раније избачен дио у којем Заступнички дом ПСБиХ тражи од надлежних институција БиХ покретање процедуре изласка из Уговора о граници БиХ и Хрватске.

Усвојен је и  приједлог Александре Пандуревић, у којем је предложила је да се у декларацију угради и позив Хрватској, односно ЕУ за обезбјеђивање услова за инфраструктурно повезивање БиХ са Хрватском и ЕУ убрзањем изградње моста на Сави, ревитализацијом Унске пруге те изградњом саобраћајнице кроз Попово поље у оквиру Јадранско-јонског пута.

Никола Ловриновић повукао је свој захтјев   да се гласа о одустајању од изјашњавања о декларацији о градњи Пељешког моста.

Ловриновић: Повуците Декларацију

За расправу се први јавио Никола Ловриновић, рекавши да, изгледа све што се тиче Р Хрватске, долази на отпор у БиХ.

Према његовим ријечима, једнострани ставови којима се изражава противљење изградњи моста по правилу долазе од бошњачких представника и то из реда СДА.

“То није први пут”, истакао је Ловриновић и подсјетио на случајеве проблематизовање питања границе са Црном Гором код Суторине те ревизију тужбе против Србије.

Он је оцијенио да је то очит примјер како би изгледала унитарна БиХ.

“Ако мислите да ћемо то мирно посматрати, варате се”, поручио је Ловриновић.

Говорећи о историјату односа БиХ према градњи Пељешког моста, Ловриновић је рекао како Пељешки мост није териториј БиХ, те да градња овог моста  треба да буде ствар струке, а не политике.

Он се реферирао на питања заступнице Ханке Вајзовић са прошле сједнице Заступничког дома, која је покренула питање изградње Пељешког моста, те је тада потписана декларација против градње, након које је услиједио  став Вијећа министара.

“Услиједили су невјероватни притисци на министарство  да своје извијешће измијени те зато имате ову допуну коју данас разматрамо”, рекао је Ловриновић.

Упитао се како је могуће да један министар (Адил Османовић оп.а.) самостално пише ЕУ и Хрватској.
Он је рекао да је ријеч о кршењу Устава, те да то раде министри из СДА.

Упитао се када, гдје и којим неформалним потезом РХ је оспорила пролаз БиХ кроз међународне воде.

Предложио је да колеге које су потписале Декларацију против градње Пељешког моста то повуку, а да се  због добросусједских осноса са РХ,  усвоји закључак да ће Заступнички дом тражити од Предсједништва БиХ и Вијећа министара БиХ информацију о томе што се подузима по питању градње Пељешког моста.

Поштујте став Предсједништва БиХ

Денис Бећировић је рекао да би и Хрватска требала да поштује став Предсједништва БиХ, а Ханка Вајзовић   како је тражила информацију о градњи овог моста јер не постоје јасне информације.

Вајзовић је рекла како је, вјероватно, одговор у Еуропској комисији, која треба појаснити шта је Хрватска предложила приликом тражења средстава за градњу Пељешког моста.

Салко Соколовић је рекао како добросусједски односи о подразумијевају обострано поштовање.Предложио је како од Хрватске треба тражити ревизију морског закона, јер је Хрватска овим рјешењем затворила бх. територијалне воде.

Говорећи о изградњи моста преко ријеке Саве код Свилаја, Соколовић је рекао како је још 2010. године почела сва прича око градње моста, да је потом потписан споразум у вриједности од 20 милиона еура са фирмом Штрабаг, који је раскинут прије почетка градње моста, што је нанијело велику штету БиХ.

Пита се ко   одговоран за штету која је настала прилико м арскида тог уговора, те кл која је то динамика завршетка моста на Свилају, знајући колико ће он значити у побољшању путне инфраструктуре.

 Потребно ратификовати  Споразум Туђман-Изетбеговић

Фехим Шкаљић је казао како се спорови између сусједа требају рјешавати договором, те да је СББ понудио закључак-урађени о признајемо и поручимо колегама у Сабору Хрватске да се све убрза и релаксира цијела ситуација око градње.

“Треба то урадити на начин и путем који је правно утемљен на принципима сарадње обију држава”, рекао Шкаљић и поручио да треба ријешити питање граница, те да је штета не градити .

Додао је да треба послати поруку ЕУ да смо у стању да ријешимо овај проблем, те позвао да се ратификује споразум Изетбеговић-Туђман, како би се отворила прилика градитељима да ураде свој посао.

Осврнувши се на оцјену Николе Ловриновића о неуставном дјеловању у слању писама разним регионалним и еуропским дужносницима,Дамир Арнаут је рекао како иступи свих бх. представника не иду на част БиХ.

Додао је да је што прије потребно пувући границе између БиХ и Хрватске, те како министар Адил Османовић ништа не зна о струци, као и  да је шокиран његовом пријетњом да ће се БиХ повући из уговора Туђман-Изетбеговић, те да је СББ потписао Декларацију тек када је тај дио избрисан.

Ако  су Алија и Изетбеговић и Фрањо Туђман  нешто потписали  у присуству 40 лидера држава и НАТО-а, онда то не треба занемаривати, рекао је Арнаут.

БиХ има право на повезивање територијалних вода с отвореним морем

Јасмин Емрић је рекао како  су добили три различита извјештаја о градњи Пељешког моста, што говори о неозбијности Министарства комуникација и Вијећа министара БиХ. Реферирао се на став Предсједништва БиХ, који је потребно поштивати, те да је од ВМ тражен извјештај са јасним роковима.

Упитао је да ли је ВМ доставило потпуну информацију Предсједништву БиХ о градњи моста или се оглупшило спрам захтјева Предсједништва БиХ. Уколико се ВМ оглушило, тражио је одговорност за то.

С обзиром да је Предсједништво БиХ утврдило да је прије градње моста потребно утврдити јасну границу између БиХ и Хрватске, Емрић је цитирао став стручњака  по којим БиХ има 21 км границе на мору с Хрватском и да је потребно да ревидира црте којима  затвара своје унутрашње воде. Позивајући се на бројне конвенције, Емрић је рекао како  се потврђује право БиХ да повеже своје теритиоријалне воде са отвореним морем.

Александра Пандуревуић је рекла како је око градње Пељешког моста дошло до недостатка комуникације између БиХ и Хрватске,а Момчило Новаковић је казао како је писање писама до сада било непродуктивно,али  да је успостављена једнострана комуникација са ЕУ. Такођер, рекао је да је домет Декларације исти као и домет писама- никакав. Критиковао је као неприхватљив став 4 из Декларације којим се Предсједништву БиХ даје рок  од 60 дана да ријеши питање или да се повучемо из Споразума. За њега је прихватљив једино став 3 из  Декларације којим се тражи разграничење на мору  на прунципу суверених права  БиХ и Хрватске.

Иначе, предложио је да се без става Министарства комуникације и Вијећа министара БиХ, те надлежних тијела не усваја Декларација, те да се то остави за наредну сједницу.

Никола Ловриновић је рекао како се заступници не придржавају дневног реда те говори о разграничењу и границама, а тражи се извјештај о градњи Пељешког миоста и моста на Сави, подцртавши став Вијећа министара које је закључило да те двије  ствари,како је рекао, немају везе једна с другом.

Кришто: Нетачни наводи Џаферовића и Софтића

Предсједавајућа Заступничког дома ПСБиХ Борјана Кришто наводи низ докумената у којима се наводи да је РХ удовољила захтјевима БиХ, те да је Минситарство БиХ примило одговор да су минимални зајхтјевни профили усаглашени између министарстава БиХ и Храватске.

“Ретроактивно се покушавају усвојити раније донешени закључци и обезвриједити досадашњи рад”, рекла је Кришто. Додала је да се писмима која су упућивана на разне адресе лични ставови колега који су их писали, а не институција БиХ.

Говорећи о писмима Шефика Џаферовића и Сафета Софтића,  који су   изнијели нетачне податке, рекла је како је у свом писму ( које је потписао и Бариша Чолак) имала обавезу да извијести како су то лични ставови и ставови СДА,а не ставови Вијећа министара.

“Одређени заступници се понашају по принципу држава-то сам ја”, рекла је Кришто и додала како се све што се дешава око Пељешког моста користи у предизборне сврхе.

Џаферовић:Мој став утемељен на ставовима Предсједништва БиХ и ВМ

Замјеник предсједавајућег ЗД ПСБиХ Шефик Џаферовић је рекао како РХ и БИХ ово питање морају ријешити уз посредиовање ЕУ јер су једна другој веома важне.

“Односи морају бити ријешени на принципу међусобног уважавања и равноправности и то је оно на што имамо право”, рекао је Џаферовић.

Додао је како БиХ има право приступа од свога до отвореног мора, приступа у режиму пловидбе који важи за отворено море и који је потописам Међународном конвенцијом, а РХрватска  има право да повеже свој териториј и то не смије ни у најмањој мјери угрожавати право БиХ да повеже своје море. РХ и поред службеног става БиХ, почиње с градњом и нормално је да морамо реагирати”, рекао је Џеферовић.

“Из БиХ одлазе ставови да ништа није спорно и сви знамо да то није тако и нећемо да шутимо. Имао сам право и то јесте мој став који је утемељен на службеним ставовима БиХ Предсједништва и Представничког дома”, рекао је Џаферовић.

 

Садик Ахметовић је рекао да изгледа да   по овом питању ни Хрватска ни ЕУ не уважавају  БиХ као државу.

“Одлука Предсједништва БиХ  о Пељешком мосту је из 2007. године и   требали су донијети нову одлуку, што они сад , бојим се,  нису у стању. Овдје Чујемо да нису добра писма СДА, али нису добра ни писма ХДЗ-а”, рекао је Ахметовић и позвао да се покуша ријешити овај проблем, јер “не може другачије”.

 

Пељешки мост-камен спотицања између БиХ и Хрватске

Подсјетимо, све је почело када је премијер Хрватске Андреј Пленковић   14. аугуста изјавио да ће бити настављен пројекат изградње Пељешког моста који је стратешки за Хрватску и за чију реализацију је обезбијеђено 357 милиона еура.

Потом је министар цивилних послова БиХ Адил Османовић, кадар СДА,  30. аугуста поводом најављеног почетка изградње Пељешког моста, упутио је писмо министру мора, промета и инфраструктуре Републике Хрватске Олегу Бутковићу, у којем га обавјештава о постојању правних сметњи за ту изградњу .

Писмо је тада упућено и на адресе предсједника Европске комисије Жан .Клод Јункера (Јеан-Цлауде Јунцкер), високе представнице ЕУ за вањску политику и сигурност Федерике Могерини (Федерица Могхерини), европског комесара за проширење Јоханеса Хана (Јоханнес Хахн), као и високог представника у БиХ Валентина Инзка те шефа Делегације Европске уније у БиХ Ларс-Гунар Вигемарка (Ларс-Гуннар Wигемарк).

Као одговор, услиједило је писмо министра правде БиХ Јосипа Грубеше, послано на исте адресе, који је изнио правни став Минситарства правде БиХ , да не постоје никакве препреке за изградњу Пељешког моста.

Да би подцртали став СДА, замјеници предсједавајућих оба дома ПСБиХ Шефик Џаферовић и Сафет Софтић, поново упућују писмо еуропским и хрватским институцијама тврдећи како је градња Пељешког моста упитна, прије договора свих страна.

На сједници ПСБиХ од 7. септембра  24 парлментарца потписали  су  Декларацију о обустави градње Пељешког моста.

Услиједило је, потом, писмо предсједавајућих оба дома ПСБиХ Борјане Кришто и Барише Чолака, кадрова ХДЗ-а, објављено током сједнице ПСБиХ,  у којем тврде да су њхове колеге из СДА изнијеле личне ставове, да је писмо упућено једнострано, те да у њему постоје неосноване и неслужбене тврдње.

Задњу у низу изјава, прекјучер изнио је предсједвајући Предсједништва БиХ Драган Човић током састанка са предсједницом Хрварске Колиндом Грабар-Китаровић у Загребу рекавши да, “што се тиче институција БиХ, нема никавих формално-правних сметњи за изградњу Пељешког моста“ .

Јучер је је, опет, реагирао члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, устврдивши да су ставови које је Драган Човић изнио током сусрета с хрватском предсједницом супротни службеним ставовима Предсједништва БиХ, те да је на тај начин довео у заблуду и босанскохерцеговачку и хрватску јавност, те да су ствари “управо обрнуте”.

„Босна и Херцеговина је против изградње моста до рјешавања отворених питања везаних за идентифицирање морске граничне црте између двије државе“, став је Предсједништва БиХ, подсјетио је Изетбеговић, те додао да су о томе тада обавијештени и највиши дужносници Републике Хрватске”.

И хрватски премијер Андреј Пленковић у неколчико мнаврата поручује како пројект изградње Пељешког моста иде даље,  те да се наставља дијалог с БиХ о том питању.

Предсједвајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић је упутио писмо на исте хрватске и еуропске адресе у којем је рекао да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на сједници, одржаној 5. јула, затражио од Вијећа министара БиХ да упути ноту Републици Хрватској о обустави свих активности у вези с изградњом Пељешког моста док се не постигне потпуна обострана сагласност”.

Јучер, опет замјеник предсједавајућег Вијећа министара и министар финансија и трезора Босне и Херцеговине Вјекослав Беванда Беванда демантира те наводе . И тако унедоглед…

 

 

Милановић : Осим што је грађевински, ово је и политички пројекат

А подсјећања и тачности ради,  некадашњи предсједник хрватске Владе Зоран Милановић , је још  15. јула 2015. године , током представљања Пељешког моста као најбољег рјешења у студији изводљивости, поручио ј како је његова Влада након три и по године детаљног и комплицираног рада уз све техничке проблеме, напокон сигурна како ће се Пељешки мост брзо градити.

“Осим што је ово грађевински, ово је и политички пројект. Ради се о раздвојеном територију Републике Хрватске, па онда подредно и Европске уније”, казао је Зоран Милановић.

 

 

Мост на ријеци Сави

Разматраће се и Извјештај о активностима на реализацији пројекта изградње међудржавног моста преко ријеке Саве код Свилаја и прикључних граничних дионица аутопута на Коридору 5ц чији је подносилац Министарство комуникација и промета БиХ.

Такођер, бит ће разматрана и посланичка иницијатива Николе Ловриновића да се у дневни ред наредне сједнице уврсти тачка Изјашњавање домова Парламентарне скупштине БиХ о Пословнику Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање између Парламентарне скупштине БиХ и Европског парламента.

На најављеном дневном реду је и посланичка иницијатива Дениса Бећировића којом се задужује Вијеће министара БиХ да у сарадњи с ентитетским владама, најкасније у року од шест мјесеци од дана усвајања те иницијативе у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, сачини и у парламентарну процедуру достави приједлог мјера ефективне заштите домаће пољопривредне производње у Босни и Херцеговини.

Посланици ће разматрати и иницијативу Сенада Шепића којом се предлаже да се у дневни ред прве наредне сједнице уврсти тачка “Информација о реализацији ранијих закључака и иницијатива о утврђивању најниже, загарантиране цијене и сигурног откупа пољопривредних производа у БиХ, те приједлог мјера за одговор на ову иницијативу.
Између осталог, бит ће разматрана и Информација предсједавајућег Вијећа министара БиХ Дениса Звиздића о актуелном стању и односу Вијећа министара БиХ према Парламентарној скупштини БиХ, те односу према парламентарној већини чији је предлагач посланик Садик Ахметовић као и Информација о активностима Агенције за надзор над тржиштем БиХ.

На дневном реду је и Приједлог закључка о формирању Интерресорне радне групе за израду Закона о испитивању поријекла имовине званичника у институцијама Босне и Херцеговине чији је предлагач Заједнички колегиј оба дома Парламентарне скупштине БиХ, као и Давање сагласности за ратификацију Споразума о зајму (Пројекат подршке запошљавању) између Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој те Давање сагласности за ратификацију Споразума између Вијећа министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Македоније у процесу приступања Европској унији.

Related Posts

Arhiva

September 2017
M T W T F S S
« Aug    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930