Фудбал

Жељезничар слави рођендан “Долине ћупова”

Off 7

На данашњи дан прије 64 године званично је отворен дом ФК Жељезничар, Стадион Грбавица. Жељезничар је своје утакмице до 1953. године играо на на војном игралишту Егзецир, а потом на Пофалићима. “Прву Грбавицу” изградили су жељезничари, властитим рукама.

Након што су протјерани са дотадашњег стадиона, јер су постали озбиљна конкуренција моћнијим сарајевским клубовима, Жељезничари су одлучили да саграде властити фудбалски храм, на којем ће се играти своје утакмице.

Одлучни чланови Радничког Спортског Друштва Жељезничар су 1949. године покренули радну акцију, градњу данашњег Стадиона Грбавица, која је завршена 13. септембра 1953. године. У првој званичној утакмици, приликом отварања, Жељезничар је савладао Шибеник са 4:1, а Илијас Пашић је постигао три гола.

Прво веће реновирање стадион је доживио 30. јуна 1968. приликом чега је био затворен за утакмице. Уклоњена је атлетска стаза која је постављена током првобитне изградње 1949. године. Реновирање је трајало скоро цијелих осам година и завршено је 25. априла 1976. године када се Жељо и званично “вратио кући”.

Тада се није могло ни слутити да ће дом нашег Клуба, неких четрдесетак година касније, бити скоро поптуно уништен.

Грбавица, прва борбена линија

Током посљедњег рата у Босни и Херцеговини, Стадион Грбавица је постао прва борбена линија, а западна трибина, пренесена са Стадиона 6. април са Маријин Двора приликом саме изградње стадиона, запаљена је, док је дио стадиона миниран. Са трибином заједно је изгорило и нестало 316 пехара, од чега су 42 припадала ногометашима, а разлику у броју освојили су остали клубови из Спортског Друштва Жељезничар, које је тада бројало 14 клубова. Ипак, неки пехари који су били у просторијама клуба на Маријин Двору су сачувани и данас красе витрине Плавог салона.

Бивши директор Клуба, Зденко Јелић, једном је приликом објаснио популарни надимак Долина ћупова.

“Има том називу дуго, сјећам се добро. Везано је за Индокину, односно за борбе око тадашњег Лаоса гдје су се двије фракције бориле на подручју данашњег Вијетнама. Биле су то вишегодишње и крваве борбе. Борили су се по кланцима, а један од њих, најстрашнији у том рату у Индокини звао се Долина ћупова. Чини ми се да је то први пут споменуо Перо Жагар из љубљанске Олимпије који је рекао: “Ви који идете на Грбавицу, оставите сваку наду.” Тиме је алудирао да немају шансе да на нашој Грбавици освоје ишта осим руковања након пораза.

За хисторију 2016. година

С поносом, у хисторију Стадиона Грбавица уписана је 2016. година, година када је Грбавица доживјела одређене реконструкције, те је добила зелено свјетло за одигравање европских утакмица. Уз синергију навијача и руководства Клуба, покренута је акција “Купи столицу за европску Грбавицу”, те је реконструисана западна трибина, те дијелом сјеверна и јужна. Навијачи су у овом пројекту показали да је Грбавица њихов дом.

Рекунструкција је подразумијевала грађење нових објеката на западној трибини, скидање дрвене и постављање металне конструкције, мијењање столица на западној трибини, постављање столица на сјеверној и јужној трибини гдје су недостајала, потпуно реновирање Плавог салона, постављање ЛЕД дисплеја, те други низ активности који су урађени у 2016. години.

Највећи инфраструктурни пројекат десио се у овој години. ФК Жељезничар вођен паролом “Ми смо Жељини, Жељо је наш” са својим навијачима је изградио источну трибину. Изградње трибине је коштала укупно 2.010.665 КМ, а кроз акцију јединствену акцију „Изградимо источну трибину“ је купљено 811 десетогодишњих улазница поцијени од 1.000 КМ.

У овом мјесецу ФК Жељезничар је покренуо нове радове на унапријеђењу инфраструктуре како би Стадион Грбавица задовољио категорију 3, те наредног мјесеца угостио репрезентације Босне и Херцеговине и Белгије.

Related Posts

Arhiva

November 2017
M T W T F S S
« Oct    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930