Изложбе

Изложба ‘Сарајевски влак без возног реда’ у Хисторијском музеју БиХ

Off 6
Foto. Fena
Изложба фотографија и других докумената „Сарајевски влак без возног реда“ посвећена страдању грађана Сарајева у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата отворена је у Хисторијском музеју Босне и Херцеговине.

По ријечима аутора Ђорђа Миховиловића, изложба је посвећена првенствено радницима сарајевске Жељезничке радионице, претече касније Фабрике жељезничких возила „Васо Мискин Црни“, али и другим страдалницима. Сарајево је одабрано за поставку јер је у то вријеме било једна од урбаних средина најпогођенијих депортацијама становника у Јасеновац.

У називу изложбе је симболична мисао о свим незнаним транспортима појединаца жељезничким композицијама у вријеме Другог свјетског рата.

Изложбу је омогућило Спомен-подручје Јасеновац, јавна установа која чува сјећање на неколико хиљада Сарајлија уморених у логорима у оквиру система концентрационог логора Јасеновац.

Спомен-подручје од 2016. године сурађује с Хисторијским музејом БиХ у Сарајеву на истраживању грађе некадашњег Фабричког музеја и проналажењу списа о судбинама оних који су страдали између 1941. и 1945. године те оних који су их се сјећали.

У том периоду, десетине хиљада особа било је заточено и погубљено у логору Јасеновац, међу њима 152 радника главне Жељезничке радионице из Сарајева. Прошли су кроз пакао у Јасеновцу и Градишки, гдје је убијено њих 125. Преживјело је 14 радника, док су тринаесторица страдала на другим мјестима или као припадници Народноослободилачке војске Југославије. Међу заточеним жељезничарима било је 56 Срба, 49 Јевреја, 25 Бошњака, 17 Хрвата, два Црногорца, два Словенца и један Чех.

То је дио огромне жртве коју су грађани Сарајева поднијели у раздобљу Другог свјетског рата. Током холокауста, на различите начине је усмрћено између девет и десет хиљада сарајевских Јевреја, од тога најмање четири хиљаде у јасеновачким логорима. Страдао је и велики број Срба, Бошњака, Хрвата и припадника других народа, посебно Чеха и Словенаца.

Међу њима је био велики број антифашиста – скојеваца, комуниста, синдикалаца и осталих противника усташког режима, као и чланова њихових обитељи с којима се Независна Држава Хрватска обрачунала сурово.

Усташка власт је 25. новембра 1941. донијела посебну законску одредбу о упућивању непоћудних особа на присилни боравак у сабирним и радним логорима.

Тако су периферна градска насеља у Сарајеву, у којима су се око индустријских постројења развиле радничке настамбе, поднијеле огромне жртве.

Током шездесетих година протеклог стољећа, у предузећу „Васо Мискин Црни“ постојао је меморијални музеј, али је временом угашен и дио грађе се данас чува у Хисторијском музеју БиХ.

Богату грађу о раздобљу Другог свјетског рата и страдању радника те фабрике чувају данас и Архив Босне и Херцеговине те Хисторијски архив Сарајево.

По ријечима аутора изложбе „Сарајевски влак без возног реда“ Ђорђа Миховиловића, поставка у Хисторијском музеју бит ће отворена наредних седам до петнаест дана.

Related Posts