БиХ, Вијести

ФБиХ: Евидентирано 1.426 дивљих депонија са око 5,5 милиона кубних метара отпада

Off 10
Crane grab scrap

Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) су од почетка октобра 2018. године, евидентирали 1.426 локалитета дивљих депонија широм Федерације БиХ, на којима је депоновано око 5,5 милиона м³ отпада.

Подаци су то добивени на основу података од 56 локалних самоуправа, те запримљених пријава грађана путем бесплатног „зеленог аларма“ (080 05 05 06).

Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) данас су у Сарајеву представили резултате истраживања које је проведено у оквиру шире кампање „Мапирање нелегалних депонија – допринос ремедијацији тла“, а која има за циљ доприњети учинковитом управљању отпадом, санацији и ремедијацији тла кроз успоставу регистра нелегалниих (дивљих) депонија у Федерацији БиХ.

Иначе, са становишта врсте отпада највећи број дивљих депонија садржи мијешани отпад (скоро 60 посто) и кућни отпад (око 35 посто). Захваљујући пријавама грађана путем „зеленог аларма“ евидентирано је и 26 локација дивљих депонија уведених као нова категорија „отпад анималног поријекла“.

Даља анализа података је показала да је око 90 посто дивљих депонија и даље активно што значи да се још увијек нелегално одлаже отпад на те локације. Поред њих постоји и одређени број депонија које су неактивне, налазе се у природи, али се на њих више не одлаже отпад (четири посто), док је врло мали број депонија саниран, тек шест посто.

Foto: Srđan Krstić/BHRT

Стање до краја маја 2019. године није се значајније промијенило. Према прикупљеним подацима од 35 локалних самоуправа, до краја маја 2019.године санирано је 163 дивљих депонија од којих су 82, половина њих поново постале активне. Од посматраних локалних самоуправа, само њих 14 су планирали средства у буџету за 2019. годину за уклањање и санацију дивљих депонија. Планирани износ средстава у буџету за 2019. годину за санацију дивљих депонија у 14 локалних самоуправа износи око 800.000 КМ.

Главни узроци настанка дивљих депонија су ниска еколошка свијест грађана, недовољан проценат организованог прикупљања комуналног отпада из руралних средина, недовољни капацитети за сортирање комуналног отпада на мјесту настанка, недостатак проведбених прописа за посебне категорије отпада и изостанак санкција за прекршитеље.

Постојећом законском регулативом, прије свега Кривичним законом Федерације БиХ и Законом о управљању отпадом у Федерацији БиХ, јасно су прописане радње које се сматрају кривичним дјелом против околиша, као и санкције за правне и физичке особе које нелегално одлажу отпад у околиш.

На основу добијених податка од десет кантоналних тужилаштава за протекле три године (2016-2018. година) покренуто је 22 поступка због угрожавања околиша отпадом. Од 22 покренута поступка, у посматраном периоду само у једном случају изречена је санкција, једно право лице је кажњено новчаном казном. Кривичним законом Федерације БиХ за угрожавање околиша отпадом прописана је новчана казна или казна затвора до три године.

Главни разлози непријављивања прекршитеља инспекцијским органима од грађана су неинформисаност грађана, страх од могућег конфликта са прекршитељем и неповјерење у инспекцијске и правосудне органе.

Због свега наведеног, потребно је повећати одговорност свих у ланцу управљања отпадом, те унаприједити систем пријављивања нелагалног одлагања отпада кроз сталне едукације и већу координацију између грађана, инспекцијских и правосудних органа.

Related Posts