БиХ, Вијести

Свако четврто дијете у БиХ примило поруке непримјереног садржаја

Off 5
Technology photo created by freepik - www.freepik.com

Више од 89 посто становништва у БиХ користи интернет, а свако десето дијете спремно је да се уживо нађе са непознатом особом која му се обратила у виртуалном свијету, док је свако четврто дијете у БиХ примило поруке непримјереног садржаја.

У Сарајеву је данас одржана промоција првог Центра за сигурни интернет у Босни и Херцеговини гдје је указано на проблеме са којима се родитељи и дјеца сусрећу када је у питању кориштење интернетских садржаја, преноси Анадолија.

Амела Ефендић, менаџер Центра за сигурни интернет и шеф Уреда Међународног форума солидарности – ЕММАУС, изјавила је да је данас одржана промоција првог Центра за сигурни интернет у БиХ који је ова организација отворила у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Саве тхе цхилдрен у БиХ.

“Центра је намијењен првенствено дјеци и родитељима јер дјеци желимо појаснити да је интерент забаван, образован, да је користан али да требају научити како се заштитити од непримјерених садржаја на интернету”, појаснила је Ефендић.

На овај корак су се, како је казала, одлучили због забрињавајућих бројки у БиХ. ЕММАУС је 2010. године успоставио СОС линију за пријаву непримјереног садржаја.

“Тада нису постојали никакви адекватни показатељи осим што смо знали да су дјеца паметна, напредна, интелигентна и да јако користе интернет. Партнерска организација Саве тхе цхилдрен 2016. године је урадила истраживање које је дало забрињавајуће податке. Више од 89 посто становништва у БиХ користи интернет. Али, дошли смо до забрињавајућих података да је свако четврто дијете у БиХ примило поруке непримјереног садржаја, да је свако десето дијете спремно да се уживо нађе са непознатом особом која му се обратила у виртуалном свијету”, поручила је Ефендић.

Истакла је да је истраживање показало и да више од 48 посто родитеља не зна шта дјеца раде на интернету или су претпоставке које имају погрешне. Ефендић је нагласила да је “Сурфај сигурно” слоган Центра за сигурни интернет.

Ефендић је казала и да су у овој години имали више од 148 пријава.

Антониа Луедеке, шефица Одјела за дјечију заштиту у УНИЦЕФ-у БиХ, појаснила је да су захвални што су добили средства од Глобалног фонда за елиминацију насиља над дјецом што им је омогућило да подрже разне субјекте који се баве различитим пројектима у БиХ нарочито у области заштите дјеце.

“Свјесни смо тога да све већи број дјеце користи интернет, различите друштвене медије. Уз то што смо свјесни свих прилика које интернет пружа, не само у БиХ него и широм свијета, свјесни смо и многих негативних аспеката његовог кориштења међу дјецом”, истакла је Луедеке.

Сматра да је Центар кључни ресурс за ширење свијести међу родитељима, наставницима и свим другим одраслим особама и дјецом о сигурном кориштењу интернета.

“Добили смо укупно милион америчких долара од Глобалног фонда за заштиту дјеце од насиља. Мислим да је примарно важно савјетовати родитеље који често нису упознати са функционисањем друштвених медија. И то је примарна сврха овог Центра – пружање савјетодавне помоћи родитељима, наставницима и дјеци и пружање директне помоћи дјеци уколико се дјеца осјете угрожено у интернетском окружењу”, казала је Луедеке.

Седамнаестогодишња Ајна Катица дио је овог омладинског панела више од два мјесеца.

“На ово сам се одлучила јер мислим да проблеми на интернету су веома важни проблеми на које се не фокусирају многи људи и који су нови проблеми који су дошли у нашу државу. Превише је било случајева, свашта се дешавало на интернету за шта се није знало”, казала је Ајна.

Сматра да су многа дјеца “малтретирана на интернету”.

“Увијек се некоме можете обратити, увијек се треба некоме обратити чак иако сте илегално направити тај рачун, чак иако немате 13 година и ако вам родитељи не знају. Ако се деси нешто опасно не треба то држати у тајности”, порука је Ајне дјеци која користе интернет.

Related Posts

КОНТАКТ

БХРТ - Радио-телевизија Босне и Херцеговине

Булевар Меше Селимовића 12
71000 Сарајево
Босна и Херцеговина

Тел.: +387 33 461 101
Факс: +387 33 408 029
Е-пошта: pitajte@bhrt.ba
WWW: www.bhrt.ba

Друштвене мреже