fbpx
БиХ, Вијести

Коцкање – трећи највећи ризик за бх. друштво

Off 4
Ilustracija (Foto: pixabay)

Грађани Босне и Херцеговине све више коцкају и играју игре на срећу. Многи су постали патолошки коцкари који се лијече, а међу њима је све већи број младих људи. То је резултат првог истраживања о опасностима и ризицима ове пошасти за бх. друштво, које је провела Исламска заједнице у Босни и Херцеговини.

Испитивање је показало да су најчешћи мотиви – економски.


Босна и Херцеговина је погодно тло за развој и пораст овисности о коцкању и играма на срећу с обзиром на постојеће друштвено економске факторе, али и политичке. Многи у коцки и клађењу виде зараду. Коцкају све популације.

“Недостатак перспективе и осталог па су стога приморани, тако да кажемо, да се баве и коцком и клађењем, не улазећи у саму чињеницу да преко 77 посто испитаника сматра коцку харамом”, каже Ахмед Куланић, вођа истраживачког пројекта Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

У Босни и Херцеговини има између 35 и 50 хиљада патолошких коцкара, процјене су Клуба лијечених овисника о коцки из Мостара.

То је проблем који разара не само породице, већ и заједницу, наводи водитељ овог клуба.

“Ми данас имамо у седмим разредима дјеце која редовито иду у кладионицу. Ми данас у средњим школама имамо тешких патолошких коцкара. Имамо патолошких коцкара жена, људи који имају 75 година. На Клуб лијечених овисника о коцки долазе све млађи, што је добро. С друге стране, то нам показује да млади све више улазе у проблем, што није добро”, рекао је Марко Ромић, специјалиста трауматске психологије.

И док нам се млади лијече од коцкарске овисности, кладионице су постале најпрофитабилније компаније у земљи. Само у прошлој години у Федерацији БиХ су оствариле приход од милијарду и 400 милиона марака. Порезна управа Федерације БиХ од клађења прикупи знатно мање пореза него што би требали, јер се највећи дио исплата односи на добитке мање од 100 марака, који се, по закону, не опорезују.

И док је закон скројен по мјери појединаца, кладионице ничу и тамо гдје не би смјеле.

“Мени је јасно као грађанину у кварту гдје станујем да је отворена коцкарница нека која личи на Лас Вегас у скорије вријеме, у стамбеном кварту, у близини обданишта, дакле свих оних објеката, по закону гдје не би смјела”, каже Исмаил ефендија Смајловић, руководилац Оперативног тима Исламске заједнице.

Коцка, клађење и игре на срећу препознати су као највећи ризик по бх. друштво, одмах након конзумирања дроге и вожње под утјецајем алкохола. Они који то чине, као разлог углавном наводе економскуи ситуацију у којој се налазе, иако су свјесни да су шансе за добит мале или никакве.

Социолог Есад Бајтал ову пошаст у бх. друштву види као наду за преживљавање.

“У овако сиромашној земљи, опљачканој земљи, гдје смо срозани на дно Европе, игре на срећу су нада, израз наде, потребе да се преживи. Дакле, људи који знају да не могу радом доћи до посла, да не могу радом рјешавати своју егзистенцију, шта им је преостало”, рекао је Бајтал.

Коцкање, клађење и игре на срећу нису никоме ријешиле проблем, али јесу уништиле животе, разориле породицу. Размјере патолошког коцкања у Босни и Херцеговини су стравичне, упозоравају из Клуба лијечника овисника у Мостару.

Ко је крив?

Политичари који су озаконили клађење или грађани који свјесно или несвјесно падају у замку?

Извор: Хатка Незиревић/БХРТ

Related Posts