БиХ, Вијести, Привреда

“Здраво Хидајета”: Органском производњом до запослења

Off 3
Foto: Emira Ahmedhodžić/BHRT

Хидајета Ибрак успјешно се бави узгојем и обрадом различитих култура у сарајевском насељу Бријешће. На идеју да покрене властити бизнис дошла је након што се њена кћерка разбољела, па је морала да промијени начин исхране. Почетак је, каже Хидајета, био тежак и изазован.

Пише: Емира Ахмедхоџић

“Одрасла сам у Сарајеву у 200 квадрата, нисам знала како се лук сади. Прве године, кромпир сам купила на пијаци да посадим и никад није поникао. Послије, кад сам питала што кромпир код мене није никао, рекли су ми да је толико напрскан да не може ни понићи. Тада сам почела да размишљам о свом здрављу, а посао се сам проширио”, каже Хидајета.

Хидајета на свом имању углавном узгаја културе на отвореном, а нешто је засађено и у пластенике. Осим тога, производи и сокове од воћа и биљака. Производе успије продати, али истиче да су, на жалост, више цијењени у иностранству.

“Људи у Турској сликају се са соком од нане. Ми потцјењујемо наше. Код нас је туђе слађе, па макар нас и главе коштало”, каже Хидајета.

Приликом покретања бизниса, није имала пуно подршке. Прије седамнаест година, када се почела бавити тим послом, органска производња није била заступљена као данас нити је било пуно жена које се одлуче да самостално покрену обрт.

“Наша жена Босанка је јака, маштовита. Има пуно посла, али се он треба вољети и бити упоран. Ја се дивим колико ми има листова парадајз, заволи се то временом и нисам незадовољна. Нисам ја научила на те велике новчане суме али може нам бити”.

Хидајета се, као и остали пољопривредни произвођачи, жали на мале подстицаје. Нада се да ће власт препознати потенцијал органске производње и њену корист.

“Препознат ће да то фабрика, да сам ја радник, да ће нам више дати да могу купити добру машину како би себи олакшала. Ја све ручно радим, шљиве на дрва сушим. Немамо ми фабрика, али ја сам фабрика, мој колега који скупља љековито биље је фабрика. Ту смо ми, али нам треба подршка”.

Пласман производа био би доста лакши да су власти омогућиле једноставнији приступ потрошачима. Хидајета истиче да учешће на сајмовима пуно кошта, те је приморана продавати на улици.

“Котизације за два-три дана су по 200 марака, ваља мени на марку-двије то да зарадим. Зрак нам наплаћују. Требало би да нам омогуће бесплатно учешће бар два пута годишње, да народу продамо здрави производ. Пуно је увезено, са пуно хемије”.

Наша саговорница каже да је њен бренд ”Здраво Хидајета” постао препознатљив, те ко год да проба њене производе, поново је контактира.

Related Posts