fbpx
БиХ, Вијести, Животни стил, Култура, Туризам

Еминагића кућа у Тешњу враћа посјетиоце у давна времена

Off 7
Tesanj, BiH - 02. jun 2019.: Svako onaj ko posjeti Tešanj, mjesto poznato po velikom broju firmi koje egzistiraju na području te općine u Bosni i Hercegovini, kao nezaobilazan segment svrati u Eminagića kuću - konak, u koja djeluje u okviru Muzeja Tešanj. ( Samir Yordamoviç - Anadolu Agency )

Свако ко посјети Тешањ, мјесто познато по великом броју фирми које егзистирају на подручју те опћине, као незаобилазан сегмент сврати у Еминагића кућу – конак, која дјелује у оквиру Музеја Тешањ.

Пише: Алмир Терзић (Anadolu Agency)

И не само што кућа плијени својом љепотом и представља истински украс Тешња, него ће сваки посјетилац који у њу закорачи имати прилику да се врати у прошлост, осјети културу становања из 19. вијека, види најзначајније предмете етнолошке збирке Музеја Тешањ, али и попије традиционалну босанску кафу или домаћи сок из тешањског краја.

Еминагића кућа је традиционална босанска кућа у Тешњу изграђена у 19. вијеку. Састоји се од подрума, приземља и спрата. Кућу је изградила и у њој становала богата породица велепосједника и трговца с презименом Еминагић, па је по њима у народу позната под тим именом.

Изграђена је традиционалним системом градње, такозваним ћерпићем који је комбинација земље, сламе и дрвене конструкције којим су се у прошлости градиле куће у Босни.

– Најстарији објекат стамбене архитектуре у Тешњу –

Породица Еминагић је била увијек бројна и у кући је становала до 1970. године, а након њиховог одласка кућа је због неодржавања временом постала трошна и неусловна за становање. Крајем 20. вијека кућу је откупила Опћина Тешањ, рестаурирана је кроз пројекат ЕУ и финансијску помоћ Владе Федерације БиХ, од када се користи као Музеј Тешањ.

Еминагића кућа је од 2005. године национални споменик Босне и Херцеговине.

“Посјетиоци који долазе у Еминагића кућу могу видјети традиционални начин градње старих босанских кућа. Кућа се састоји од три спрата, односно магазе, приземља и спрата. У магази се налазе пољопривредне алатке које су кориштене у том периоду, приземље је било намијењено за кухање и становање слуга, а на спрату су становали бегови, односно чланови породице Еминагића. Значајна је по томе што кућа представља национални споменик Босне и Херцеговине. Наиме, 2005. године кућа је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине. Те године започиње и реконструкција куће, која је трајала до 2010. године. А, 2011. кућа је предата на управљање Музеју Тешањ”, каже у разговору за Анадолу Агенцy професор хисторије Аго Мујкановић, кустор Музеја Тешањ.

Наводи да је Еминагића кућа мјесто које посјетиоца враћа у једно давно прошло вријеме гдје се заправо може осјетити како се живјело у кући грађеној “по мјери човјека”.

“Самим уласком у кућу посјетиоце оно што могу да виде враћа кроз вријеме. Они могу видјети како су наши преци живјели у том времену, осјетити тај дух времена који је тада владао. Нажалост већина те наше традиционалне архитектуре је пропала. Ријетко негдје можемо видјети посебно овако репрезентне конаке какви су били на подручју Босне и Херцеговине. Њих је остало свега неколико, а ово је један међу најљепшим конацима и ово је најстарији објекат стамбене архитектуре на подручју опћине Тешањ”, наводи професор Мујкановић.

– У кући снимљени бројни спотови и документарци –

Наводи да се у Еминагића кући организују и различите манифестације, те је и то на један начин вид њене промоције, али и баштине којом располаже Тешањ.

“Недавно је у Еминагића кући било снимање једног спота од познатог пјевача народне музике Енеса Беговића посвећеног 27. ноћи. Ових дана спот је пуштен у етер. Такођер, снимани су кадрови разних серија, филмова, различитих документараца. У будућности планирамо обогатити наш простор, пошто овај намјештај који је кориштен у том периоду је веома скуп. Остале су још неке собе које треба опремити у том духу и времену како се тада живјело”, истиче Мујкановић.

Каже како је Еминагића кућа дио тешањске, односно босанскохерцеговачке културно-хисторијске баштине.

“Она је дио нас и то је оно што сваки посјетилац који долази са стране може и жели видјети. Ми итекако имамо тога пуно понудити из наше богате културно-хисторијске баштине. Кућа је један дио те наше богате баштине и дефинитивно кроз овакве видове промоције ми морамо јачати наш туризам. Итекако да је нужно да све ово искористимо и у туристичку промоцију”, каже професор Мујкановић.

Недавно је, наводи, Адис Тановић радио туристички водич кроз Босну и Херцеговину и у њему су се, између осталих културно хисторијских знаменитости, нашле и знеменитости са подручја опћине Тешањ – средњовјековна Градина и Еминагића конак.

“Опћина Тешањ даје велику подршку Музеју Тешањ. Она је учествовала у самој обнови и откупу Еминагића куће. Такођер, велики допринос даје на пољу туризма, односно јачања турситичке понуде. Доста пројеката је већ реализовано што се тиче ширења те саме туристичке понуде опћине Тешањ. Ако ми ојачамо ту туристичку понуду на подручју опћине Тешањ, ми ћемо и на глобалном плану читаве државе ојачати ту нашу понуду”, наглашава професор Мујкановић.

– Госпођа из Винковаца довела у посјету пријатеље Французе –

Еминагића кућу која је депанданс Музеја Тешањ годишње посјети у просјеку између три и четири хиљаде посјетилаца, од којих су 50 посто страни туристи, а међу посјетиоцима је и велики број ученика.

“Што се тиче страних туриста посјетиоци су јако шаролики. Велики дио фирми у Тешњу послује са људима из иностранства. Недавно смо имали посјету Холанђана који имају фирму на подрују Тешња. Ту су и Турци, Италијани, Енглези, а највише туриста долази са подручја Хрватске. Ми имамо добру сарадњу са Бањом Врућицом из Теслића који своје посјетиоце редовно шаљу да посјете Тешањ, Еминагића конак и средњовјековну тврђаву. Они су веома импресионирани јер посјећују оно што они не могу видјети на подручју своје државе. Они осјете ту егзотику, дио тог оријента који је пренесен у Европу. Недавно смо баш имали посјетиоце из Винковаца. Госпођа која је из Бање Врућице долазила у Тешањ и Еминагића конак прије годину дана, довела је своје госте који су дошли из Француске да виде конак, да виде Тешањ, да виде тврђаву. Попили су традиционалну босанску кафу, појели рахат локум, домаћи сок. Отишли су под јаким утисцима и обећали да ће се опет сигурно вратити”, прича професор Мујкановић.

Тешањ је, каже Мујкановић, од давнина привлачио посјетиоце који долазе и пролазе кроз Босну и Херцеговину.

“Кроз Тешањ је 1875. године вођен тим причама прошао и познати истраживач Артур Еванс, који је открио и познату кнососку тврђаву, направио је веома лијеп запис о Тешњу и о тој културно-хисторијској баштини, о стећцима на подручју Вукова. То је један од најстаријих записа о нашој културно-хисторијској баштини на подручју читаве Босне и Херцеговине”, закључује професор Мујкановић.

Related Posts